Izvor: Nova.rs
Potrebni su nam mediji u kojima će biti više vrhunske kulture i književnosti nego tabloidnih i rijaliti sadržaja. Potrebno je i malo više mira u svakodnevici. Suviše dugo nam se preti opasnostima i katastrofama zbog malo rejtinga i skretanja pažnje s važnih pitanja društva, kaže za Nova.rs Gojko Božović, književnik, i jedan od inicijatora ProGlasa.
– Obnova demokratije, institucija, najpre slobodnih i poštenih izbora, obnova političkog društva u Srbiji, neophodni su. Ovom društvu nisu potrebni cenzura i kult ličnosti. Političke i građanske slobode jesu. One nisu nikakav luksuz, već jedini način da nađemo mir sa sobom i da uredimo svoju svakodnevicu – izričit je u razgovoru za Nova.rs književnik, izdavač i jedan od inicijatora ProGlasa Gojko Božović.
S obzirom da je kao deo ove inicijative odavno podigao svoj glas, obilazio Srbiju uzduž i popreko primećuje da među „običnim narodom“ postoji potreba i volja za promenama:
– Ali, već deceniju se u Srbiji izgrađuje poredak koji se opire i najmanjim promenama. Vlast sistematično sprečava i suzbija političku opoziciju i kritičko mišljenje. Da je vlast sigurna da uživa dovoljno poverenja ili da joj je za pobedu na izborima i sprečavanje promena dovoljna totalna propaganda kojoj nemilice izlaže društvo, ne bi pretvarala izbore u društveni mehanizam za rutinsku proizvodnju podrazumevajućeg legitimiteta. Birački spisak je postao najveća tajna u Srbiji, a birači koji se sele iz jedne u drugu opštinu, pa čak i iz jedne u drugu državu, postali su sastavni deo „sistemske prevare“ – objašnjava Božović.
Pisac dodaje i da Srbija nema iskustvo dvopartijske parlamentarne demokratije:
– Srbiji je svakako potrebna parlamentarna demokratija, s više stranaka, sa smenjivom, kontrolisanom vlašću, s uvažavanjem razlika i s poštenim i slobodnim izborima, prihvaćenim od svih i po jednakim uslovima dostupnim svima, na kojima će se razrešavati krize i nedoumice. Politička kultura se menja i izgrađuje, u boljim okolnostima prirodnije se razvija, dok u neprestanim krizama, koje ovde traju dugo, u društvu narastaju konfuzija i nepoverenje. Sadašnja vlast ne vlada na vrlinama i vrednostima, čak ni na prosečnostima, već na manama i slabosti. Ne treba zaboraviti da Srbija ima demokratske tradicije. Te tradicije ne treba precenjivati, ali ih ne treba ni potcenjivati.
U pesmi „Dok tonemo u mrak“ na jednom mestu stoji: „Tama, stara dušebrižnica, zuri u mene, ja zurim u tamu, rekao bih, ništa se ne događa. I sve tako, dok tonemo u mrak“. Koliko su akcije ProGlasa delatne za ovo nejako i umorno društvo?
– Vredelo je svakog trenutka biti na ulicama i trgovima, u dvoranama i u malim prostorima, u manjim i većim mestima, među ljudima koji govore jasno i otvoreno. To što sam čuo od ljudi putujući po Srbiji s ProGlasom smatram mnogo značajnijim nego što smo im mogli reći. U Srbiji se ponovo govori o politici, tribine su ponovo posećene. Tribine ProGlasa nisu bili klubovi političkih i ideoloških istomišljenika, niti su na njima bili ljudi samo jedne generacije. Na njima su se okupljali ljudi koji različito doživljavaju i tumače našu savremenost i prošlost, mogućnosti prevazilaženja duboke društvene i političke krize, redosled poteza u novim društvenim okolnostima. Razlike nisu smetale da se razgovara, naprotiv. Te različite ljude su objedinjavali zabrinutost i nezadovoljstvo, kao i prepoznavanje istog uzroka nezadovoljstva.
Rekli ste nedavno da ni Istok ni Zapad u ovom trenutku nisu zainteresovani za demokratiju u Srbiji, koja je u višedecenijskom padu…
– Naš problem je mnogo dublji nego što se obično uzima. U Srbiji je posle 2012. godine obnovljen autoritarni poredak. Verovatno ga je najpreciznije nazivati spin diktaturom. Posle decenija Brozove apsolutne vlasti, i godina Miloševićeve vlasti, našli smo se ponovo u vlasti jednog čoveka. To je jedna strana medalje, dovoljno zabrinjavajuća po sebi. Druga strana medalje su sponzori stabilokratije koji iz geopolitičkih razloga nisu zainteresovani za demokratiju u Srbiji. Stabilokratija u Srbiji je uvozni proizvod s domaćom finalnom obradom. Ova vlast preuzima autoritarne modele vladanja sa Istoka, dok sa Zapada dobija političku podršku plaćajući to resursima ove zemlje. Između autokratije i stabilokratije, srpsko društvo mora naći unutrašnje snage za promenu.
Intervju sa Gojkom Božovićem u celosti pročitajte na Nova.rs.
.
