Izvor: Nova ekonomija
Poljoprivredni potencijal Srbije je ogroman, ali je sistem proizvodnje hrane narušen. Narušen, ali ne srušen, pa će iskorenjivanje „burazerskog“ pristupa, u kome profitiraju pojedinci ili grupe (a ne celo društvo) biti važan zadatak narednih vlasti. Za ostvarenje ovih ciljeva, potrebno je više transparentnosti i odgovornosti, jednom rečju – vladavina prava, ocenjeno je na panel-diskusiji “Mere za Dan posle: Da li je prekasno za spas poljoprivrede?“ koju je danas organizovala inicijativa ProGlas.
Najveće posledice trenutnog stanja snose poljoprivrednici, jer se „na njihovim leđima lome kole“, dok posledice trpe potrošači koji u Srbiji imaju pristup nekvalitetnijoj i nebezbednijoj hrani negoli u ostatku Evrope.
Zemljoradnik Dušan Tufegdžić smatra da je za ozdravljenje poljoprivrede neophodno pokrenuti diskusiju između proizvođača i stručnjaka, jer „od hrane koju jedemo zavisi zdravlje celokupnog stanovništva“.
Prema njegovim rečima, hrana koja se proizvodi u Srbiji je „uglavnom dobra“, ali da je najveći problem u mleku i mlečnim proizvodima koji se koji se prodaju „jer nemamo mlekare“.
„Ni proizvođači mesa nemaju svoje klanice. Zato ne znamo sastav i kvalitet nekih proizvoda, a meni bi bilo interesantno da saznamo koliko se palminog ulja nalazi u kajmaku koji se prodaje. Mi uvozimo beli krompir iz Francuske, crveni iz Belorusije, iako su tretirani (u Srbiji nedozvoljenim preparatima). Kako on onda prelazi carinu? Imali smo situaciju da je u Poljskoj pronađena velika količina krompira koji nije bio podesan, za koji je trebalo da Poljaci plate od 13 do 15 centi (po toni) da se uništi. Sve je to završilo u Srbiji, Srbija je taj krompir pojela. Evropljani štite svoje tržište, trebalo bi i mi to da radimo“, kaže Tufegdžić.
On dodaje da od 1980-ih godina nijedan ministar poljoprivrede nije radio na razvoju svog resora, da hiljade proizvođača nisu povratili uložen novac u poslednjoj sezoni, te da promene moraju da krenu „od glave“.
Navodi i da u Mačvi, u kojoj on živi i radi, na najplodnijem zemljištu niču solarne elektrane, koje donose znatno manji, ali sigurniji prihod, kao i da će to zemljište nakon 30 godina ekspploatacije pod panelima biti „uništeno“, a da prenamena neće biti moguća zbog aktuelnih zakona.
„Zemljište je u svakoj normalnoj državi svetinja… Procene su da u Srbiji ima četiri miliona hektara obradivog zemljišta, a da bi potpuno uposlenje ovih kapaciteta donelo nekoliko puta veći BDP nego trenutni – procene su da bi tako (potencijalno) nastalo 150 milijardi evra. Ali, za to je potrebno i da srpskom seljaku vratimo nezavisnost i dostojanstvo“, kaže on.
Potrebno je ojačati rad svih inspekcijskih i stručnih službi, povećati broj poljoprivrednih inspektora i obezbediti punu nezavisnost i transparentnost njihovog rada, ali i više uskladiti domaće propise o bezbednosti hrane sa standardima koji važe u Evropskoj uniji.
Prema popisu poljoprivrede koje je Republički zavod za statistiku (RZS) objavio za 2023. godinu, od 508.000 gazdinstava čak 506.000 njih je porodično, a više od 1,1 miliona stanovnika se na neki način bavi poljoprivredom.
Od navedenog broja porodičnih gazdinstava, za skoro 45 odsto njih nosioci su stariji od 65 godina, a skoro tri četvrtine vlasnika mehanizacije ima traktore starije od 20 godina.
Iako je godina na zalasku, resorno ministarstvo i dalje nije izradilo Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2025-2032, što takođe govori o odnosu države prema poljoprivredi, navela je moderatorka diskusije, profesorka na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Ivanka Popović.
„Prethodna strategija, koja je važila do 2024. godine, predviđala je povećanje efikasnosti sektora i poljoprivredu zasnovanu na znanju i tehnološkim inovacijama. Takođe je navela da poljoprivredni sektor poseduje značajne resurse, ali da su potrebni ozbiljni napori kako bi (do kraja 2024. godine) domaća poljoprivreda bila zasnovana na znanju. Vidimo da ni na koji način (predviđano) nije ostvareno“, ukazala je Popović.
Redovni profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji Predrag Puđa naveo je da je ProGlas, kako bi formulisao smernice za rešavanje nagomilanih problema u ovoj grani privrede, napravio radnu grupu.
Ove smernice su opšteg karaktera, ponuđene su svim političkim akterima koji će biti u poziciji da sprovode javne politike nakon promene aktuelnih vlasti, a prva od njih se tiče unapređenja regulative u poljoprivredi, odnosno nedovoljne usaglašenosti sa pravilnicima koji važe u EU, ali i neadekvatnim sprovođenjem domaćih propisa.
„Nacionalna zakonska regulativa (u poljoprivredi) je solidno usklađena sa EU, ali nije u veoma važnim tačkama. Primer bi bio uvoz zamrznutog mesa i prodaja pesticida koji su zabranjeni u Uniji. EU regulativa je potpuno određena po pitanju mesa, njihova kaže da se ne može prodavati meso zamrznuto duže od 180 dana, a naša da se ne sme uvoziti meso koje je zamrznuto duže od 180 dana. To kod njih ne postoji… Meso (iz EU) pred istek tamošnjeg roka se izvozi u Srbiju, što znači da je (meso na domaćem tržištu) znatno starije od onog koje se tamo distribuira. Uvoznici plaćaju višestruko manje cene, a meso čim pređe granicu dobije ‘punu cenu’… Dakle, konzumiramo staro meso, a uvoznici zarađuju“, tvrdi Puđa.
Kao još jedan problem, on navodi preteranu i nestručnu upotrebu pesticida, jer ne postoji ograničenje koliko jedan vlasnik gazdinstva u poljoprivrednoj apoteci može da ga kupi.
„U praksi, neophodno je uvesti procenu realne potrebe (jednog domaćinstva), ali i snažna edukacija stručnjaka u poljoprivrednim apotekama i poljoprivrednih proizvođača“, smatra Puđa.
Ovaj profesor u penziji dodaje i da postoje „teško dokazive sumnje“ u delovanje „interesnih grupa“ koje potencijalno urušavaju kvalitet prehrambenih proizvoda, zbog čega je Puđa upitao:
Zašto su učestale super-analize koje pobijaju rezultate prvobitno sprovedenih analiza? Da li su laboratorije nestručne, imaju loše akreditacije? Ako su laboratorije dobre – šta je ond problem? Da li je ovo rezultat delovanja interesnih grupa koje možda vrše zamenu uzoraka?
On je takođe naveo da postoji veliki raskorak između deklarisanog sastava proizvoda i podizvođačkih specifikacija, na primer kod potrošnje mleka u prahu.
„(Mleka u prahu) se mnogo uvozi, pa treba uraditi bilans koliko ga mlekare nabavljaju, koliko troše u proizvodnji, što treba da provere stručni timovi“, rekao je Puđa.
Vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Dragan Stanojević dodaje i da su robne rezerve jedan od ključnih faktora koji utiče i na prehrambenu sigurnost Srbije, ali i ekonomsku isplativost poljoprivrede, jer je postojeća primena relevantnog zakona manjkava.
On je pobrojao oko 75 protesta poljoprivrednika iz različitih oblasti u poslednjih desetak godina, što po njemu ukazuje da nema grane ove delatnosti koja je bezbedna od cenovnih šokova.
„Robne rezerve su često pod pritiskom, često nisu gasile požare koji su izbijali na tržištu. Dodatni problem su i privatni skladištari, koji dobijaju ugovore na netransparentan način, što dovodi do politizacije i favorizovanja pojedinaca. Moramo proceniti sve efekte mera (u poljoprivredi), utroška novca i dobijenih rezultata. Primer je zabrana izvoza mleka neposredno nakon korone, uz istovremenu dozvolu uvoza. Rezultat su bili ogromni viškovi za godinu dana, a posledice osećamo i dan-danas… Moramo sprovesti reforme u svakom pravcu, kako bi omogućili sigurnost i ekonomsku održivost“, zaključio je Stanojević.
Miloš Pajić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dodaje da dugoročno gledano postoje dva prioriteta za razvoj poljoprivrede: regionalizacija i profesionalizacija kadra.
On je naveo da poslednji popis u poljoprivredi ukazuju da se u brojnim granama vidi stagnacija ili opadanje efikasnosti proizvodnje, da je dve trećine traktora ne samo starije od 20 godina, već da je staro od 35 do 45 godina, te da se zbog malog uvoza zastarele tehnologije, stanje poljoprivredne opreme u Srbiji može okarakterisati kao „jadno“.
„Mere za podsticaje u poljoprivredi se donose stihijski, menjaju se od ministra do ministra, a iznos subvencija se svake godine menja – nemamo kontinuitet. Mere treba da budu važeće minimum pet godina, da budu predvidive. Novac na konkursima su često davani ljudima bliskim vlasti, a subvencije ne bi trebali da dobiju prvi (koji se prijave na neki konkurs), već svi koji ispunjavaju uslove. Niko ne treba da sprečava, ali malinjaci koji su ispod 300 metara nadmorske visine, gde nema uslova za uzgoj maline, ne treba da dobiju podsticaje, već oni koji ispunjavaju prirodne, klimatske i zemljišne uslove za uzgoj određene kulture“, ocenio je Pajić.
Dodaje da su potencijali srpske poljoprivrede ogromni, ali da nema dovoljno ljudi koji bi obrađivali zemlju, zbog čega je neophodno donositi i posebne mere usmerene na zadržavanju mladih na selu.
Dokument „Smernice za oporavak poljoprivrede Repzblike Srbije“ možete preuzeti ovde:
Snimak tribine u celosti pogledajte u video prilogu:
