{"id":10905,"date":"2025-10-23T20:56:26","date_gmt":"2025-10-23T18:56:26","guid":{"rendered":"https:\/\/proglas.co.rs\/?p=10905"},"modified":"2025-10-23T20:58:13","modified_gmt":"2025-10-23T18:58:13","slug":"mere-za-dan-posle-da-li-je-prekasno-za-spas-poljoprivrede","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/proglas.co.rs\/en\/2025\/10\/23\/mere-za-dan-posle-da-li-je-prekasno-za-spas-poljoprivrede\/","title":{"rendered":"Mere za dan posle: Da li je prekasno za spas poljoprivrede?"},"content":{"rendered":"

Izvor: Nova ekonomija<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Poljoprivredni potencijal Srbije je ogroman, ali je sistem proizvodnje hrane naru\u0161en. Naru\u0161en, ali ne sru\u0161en, pa \u0107e iskorenjivanje \u201eburazerskog\u201c pristupa, u kome profitiraju pojedinci ili grupe (a ne celo dru\u0161tvo) biti va\u017ean zadatak narednih vlasti. Za ostvarenje ovih ciljeva, potrebno je vi\u0161e transparentnosti i odgovornosti, jednom re\u010dju \u2013 vladavina prava, ocenjeno je na panel-diskusiji \u201cMere za Dan posle: Da li je prekasno za spas poljoprivrede?\u201c koju je danas organizovala\u00a0inicijativa ProGlas<\/a>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107e posledice trenutnog stanja snose poljoprivrednici, jer se \u201ena njihovim le\u0111ima lome kole\u201c, dok posledice trpe potro\u0161a\u010di koji u Srbiji imaju pristup nekvalitetnijoj i nebezbednijoj hrani negoli u ostatku Evrope.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zemljoradnik Du\u0161an Tufegd\u017ei\u0107 smatra da je za ozdravljenje poljoprivrede neophodno pokrenuti diskusiju izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i stru\u010dnjaka, jer \u201eod hrane koju jedemo zavisi zdravlje celokupnog stanovni\u0161tva\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Prema njegovim re\u010dima, hrana koja se proizvodi u Srbiji je \u201euglavnom dobra\u201c, ali da je najve\u0107i problem u mleku i mle\u010dnim proizvodima koji se koji se prodaju \u201ejer nemamo mlekare\u201c.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eNi proizvo\u0111a\u010di mesa nemaju svoje klanice. Zato ne znamo sastav i kvalitet nekih proizvoda, a meni bi bilo interesantno da saznamo koliko se palminog ulja nalazi u kajmaku koji se prodaje. Mi uvozimo beli krompir iz Francuske, crveni iz Belorusije, iako su tretirani (u Srbiji nedozvoljenim preparatima). Kako on onda prelazi carinu? Imali smo situaciju da je u Poljskoj prona\u0111ena velika koli\u010dina krompira koji nije bio podesan, za koji je trebalo da Poljaci plate od 13 do 15 centi (po toni) da se uni\u0161ti. Sve je to zavr\u0161ilo u Srbiji, Srbija je taj krompir pojela. Evropljani \u0161tite svoje tr\u017ei\u0161te, trebalo bi i mi to da radimo\u201c, ka\u017ee  Tufegd\u017ei\u0107.<\/p>\n\n\n\n

On dodaje da od 1980-ih godina nijedan ministar poljoprivrede nije radio na razvoju svog resora, da hiljade proizvo\u0111a\u010da nisu povratili ulo\u017een novac u poslednjoj sezoni, te da promene moraju da krenu \u201eod glave\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Navodi i da u Ma\u010dvi, u kojoj on \u017eivi i radi, na najplodnijem zemlji\u0161tu ni\u010du solarne elektrane, koje donose znatno manji, ali sigurniji prihod, kao i da \u0107e to zemlji\u0161te nakon 30 godina ekspploatacije pod panelima biti \u201euni\u0161teno\u201c, a da prenamena ne\u0107e biti mogu\u0107a zbog aktuelnih zakona.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZemlji\u0161te je u svakoj normalnoj dr\u017eavi svetinja\u2026 Procene su da u Srbiji ima \u010detiri miliona hektara obradivog zemlji\u0161ta, a da bi potpuno uposlenje ovih kapaciteta donelo nekoliko puta ve\u0107i BDP nego trenutni \u2013 procene su da bi tako (potencijalno) nastalo 150 milijardi evra. Ali, za to je potrebno i da srpskom seljaku vratimo nezavisnost i dostojanstvo\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n\n\n\n

Potrebno je oja\u010dati rad svih inspekcijskih i stru\u010dnih slu\u017ebi, pove\u0107ati broj poljoprivrednih inspektora i obezbediti punu nezavisnost i transparentnost njihovog rada, ali i vi\u0161e uskladiti doma\u0107e propise o bezbednosti hrane sa standardima koji va\u017ee u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n

Prema popisu poljoprivrede koje je Republi\u010dki zavod za statistiku (RZS) objavio za 2023. godinu, od 508.000 gazdinstava \u010dak 506.000 njih je porodi\u010dno, a vi\u0161e od 1,1 miliona stanovnika se na neki na\u010din bavi poljoprivredom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Od navedenog broja porodi\u010dnih gazdinstava, za skoro 45 odsto njih nosioci su stariji od 65 godina, a skoro tri \u010detvrtine vlasnika mehanizacije ima traktore starije od 20 godina.<\/p>\n\n\n\n

Iako je godina na zalasku, resorno ministarstvo i dalje nije izradilo Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2025-2032, \u0161to tako\u0111e govori o odnosu dr\u017eave prema poljoprivredi, navela je moderatorka diskusije, profesorka na Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kom fakultetu u Beogradu Ivanka Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePrethodna strategija, koja je va\u017eila do 2024. godine, predvi\u0111ala je pove\u0107anje efikasnosti sektora i poljoprivredu zasnovanu na znanju i tehnolo\u0161kim inovacijama. Tako\u0111e je navela da poljoprivredni sektor poseduje zna\u010dajne resurse, ali da su potrebni ozbiljni napori kako bi (do kraja 2024. godine) doma\u0107a poljoprivreda bila zasnovana na znanju. Vidimo da ni na koji na\u010din (predvi\u0111ano) nije ostvareno\u201c, ukazala je Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Redovni profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji Predrag Pu\u0111a naveo je da je ProGlas, kako bi formulisao smernice za re\u0161avanje nagomilanih problema u ovoj grani privrede, napravio radnu grupu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ove smernice su op\u0161teg karaktera, ponu\u0111ene su svim politi\u010dkim akterima koji \u0107e biti u poziciji da sprovode javne politike nakon promene aktuelnih vlasti, a prva od njih se ti\u010de unapre\u0111enja regulative u poljoprivredi, odnosno nedovoljne usagla\u0161enosti sa pravilnicima koji va\u017ee u EU, ali i neadekvatnim sprovo\u0111enjem doma\u0107ih propisa.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNacionalna zakonska regulativa (u poljoprivredi) je solidno uskla\u0111ena sa EU, ali nije u veoma va\u017enim ta\u010dkama. Primer bi bio uvoz zamrznutog mesa i prodaja pesticida koji su zabranjeni u Uniji. EU regulativa je potpuno odre\u0111ena po pitanju mesa, njihova ka\u017ee da se ne mo\u017ee prodavati meso zamrznuto du\u017ee od 180 dana, a na\u0161a da se ne sme uvoziti meso koje je zamrznuto du\u017ee od 180 dana. To kod njih ne postoji\u2026 Meso (iz EU) pred istek tamo\u0161njeg roka se izvozi u Srbiju, \u0161to zna\u010di da je (meso na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu) znatno starije od onog koje se tamo distribuira. Uvoznici pla\u0107aju vi\u0161estruko manje cene, a meso \u010dim pre\u0111e granicu dobije \u2018punu cenu\u2019\u2026 Dakle, konzumiramo staro meso, a uvoznici zara\u0111uju\u201c, tvrdi Pu\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Kao jo\u0161 jedan problem, on navodi preteranu i nestru\u010dnu upotrebu pesticida, jer ne postoji ograni\u010denje koliko jedan vlasnik gazdinstva u poljoprivrednoj apoteci mo\u017ee da ga kupi.<\/p>\n\n\n\n

\u201eU praksi, neophodno je uvesti procenu realne potrebe (jednog doma\u0107instva), ali i sna\u017ena edukacija stru\u010dnjaka u poljoprivrednim apotekama i poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da\u201c, smatra Pu\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj profesor u penziji dodaje i da postoje \u201ete\u0161ko dokazive sumnje\u201c u delovanje \u201einteresnih grupa\u201c koje potencijalno uru\u0161avaju kvalitet prehrambenih proizvoda, zbog \u010dega je Pu\u0111a upitao:<\/p>\n\n\n\n

\n

Za\u0161to su u\u010destale super-analize koje pobijaju rezultate prvobitno sprovedenih analiza? Da li su laboratorije nestru\u010dne, imaju lo\u0161e akreditacije? Ako su laboratorije dobre \u2013 \u0161ta je ond problem? Da li je ovo rezultat delovanja interesnih grupa koje mo\u017eda vr\u0161e zamenu uzoraka?<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

On je tako\u0111e naveo da postoji veliki raskorak izme\u0111u deklarisanog sastava proizvoda i podizvo\u0111a\u010dkih specifikacija, na primer kod potro\u0161nje mleka u prahu.<\/p>\n\n\n\n

\u201e(Mleka u prahu) se mnogo uvozi, pa treba uraditi bilans koliko ga mlekare nabavljaju, koliko tro\u0161e u proizvodnji, \u0161to treba da provere stru\u010dni timovi\u201c, rekao je Pu\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Dragan Stanojevi\u0107 dodaje i da su robne rezerve jedan od klju\u010dnih faktora koji uti\u010de i na prehrambenu sigurnost Srbije, ali i ekonomsku isplativost poljoprivrede, jer je postoje\u0107a primena relevantnog zakona manjkava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

On je pobrojao oko 75 protesta poljoprivrednika iz razli\u010ditih oblasti u poslednjih desetak godina, \u0161to po njemu ukazuje da nema grane ove delatnosti koja je bezbedna od cenovnih \u0161okova.<\/p>\n\n\n\n

\u201eRobne rezerve su \u010desto pod pritiskom, \u010desto nisu gasile po\u017eare koji su izbijali na tr\u017ei\u0161tu. Dodatni problem su i privatni skladi\u0161tari, koji dobijaju ugovore na netransparentan na\u010din, \u0161to dovodi do politizacije i favorizovanja pojedinaca. Moramo proceniti sve efekte mera (u poljoprivredi), utro\u0161ka novca i dobijenih rezultata. Primer je zabrana izvoza mleka neposredno nakon korone, uz istovremenu dozvolu uvoza. Rezultat su bili ogromni vi\u0161kovi za godinu dana, a posledice ose\u0107amo i dan-danas\u2026 Moramo sprovesti reforme u svakom pravcu, kako bi omogu\u0107ili sigurnost i ekonomsku odr\u017eivost\u201c, zaklju\u010dio je Stanojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Milo\u0161 Paji\u0107, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dodaje da dugoro\u010dno gledano postoje dva prioriteta za razvoj poljoprivrede: regionalizacija i profesionalizacija kadra.<\/p>\n\n\n\n

On je naveo da poslednji popis u poljoprivredi ukazuju da se u brojnim granama vidi stagnacija ili opadanje efikasnosti proizvodnje, da je dve tre\u0107ine traktora ne samo starije od 20 godina, ve\u0107 da je staro od 35 do 45 godina, te da se zbog malog uvoza zastarele tehnologije, stanje poljoprivredne opreme u Srbiji mo\u017ee okarakterisati kao \u201ejadno\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMere za podsticaje u poljoprivredi se donose stihijski, menjaju se od ministra do ministra, a iznos subvencija se svake godine menja \u2013 nemamo kontinuitet. Mere treba da budu va\u017ee\u0107e minimum pet godina, da budu predvidive. Novac na konkursima su \u010desto davani ljudima bliskim vlasti, a subvencije ne bi trebali da dobiju prvi (koji se prijave na neki konkurs), ve\u0107 svi koji ispunjavaju uslove. Niko ne treba da spre\u010dava, ali malinjaci koji su ispod 300 metara nadmorske visine, gde nema uslova za uzgoj maline, ne treba da dobiju podsticaje, ve\u0107 oni koji ispunjavaju prirodne, klimatske i zemlji\u0161ne uslove za uzgoj odre\u0111ene kulture\u201c, ocenio je Paji\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Dodaje da su potencijali srpske poljoprivrede ogromni, ali da nema dovoljno ljudi koji bi obra\u0111ivali zemlju, zbog \u010dega je neophodno donositi i posebne mere usmerene na zadr\u017eavanju mladih na selu.<\/p>\n\n\n\n

Dokument „Smernice za oporavak poljoprivrede Repzblike Srbije“ mo\u017eete preuzeti ovde:<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n