Cvetković Vladica, akademik i univerzitetski profesor. Rođen je 1964. godine u Aranđelovcu. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1988. i na istom fakultetu je magistrirao (1993) i doktorirao (1997). Za redovnog profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu izabran je 2008 godine. Od 2004. do 2006. boravio je na Univerzitetu u Salzburgu, kao stipendista programa „Lise Meitner“. 

U periodu 2006-2009. bio je prodekan, a od 2009. do 2012. godine dekan Rudarsko-geološkog fakulteta. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2012, a za redovnog 2021. godine. Bavi se petrologijom, vulkanologijom, geohemijom i mineralogijom kao i vezom ovih geodisciplina s procesima formiranja rudnih ležišta. Objavio je 67 publikacija u časopisima s recenzijom (ORCID-0000-0002-5584-5188), koje su citirane preko 2500 puta (Google Scholar; h-25). 

Pod njegovim rukovodstvom, na Rudarsko-geološkom fakultetu formirane su dve laboratorije – za elektronsku mikroskopiju (2009) i za proučavanje fluidnih inkluzija (2019). Bio je mentor na 15 doktorskih teza i supervizor ili član komisije na doktoratima na nekoliko univerziteta u inostranstvu. Član je naučnog ili izdavačkog odbora međunarodnih naučnih časopisa: „Swiss Journal of Geosciences“, „Geologica Carpathica“ i „Geologica Balcanica“. Od uredništva časopisa „Lithos“ (Elsevier) dobio je sertifikat za prvog autora jednog od 50 najcitiranijih radova za period od 2003. do 2007. godine. Dobitnik je nagrade „Milan Milićević – inženjer geologije“ (1997) i Povelje grada Aranđelovca za naučni rad (2013). Član je Srpskog geološkog društva i Srpskog arheološkog društva. Od 2010. do 2021. učestvovao je u evaluacijama iz programa Evropskog naučnog saveta i „Marija Sklodovska-Kiri“.

Bio je predsednik Stručnog tela za reformu visokog obrazovanja u Srbiji (2013‒2017 – HERE-tim) i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije (2015‒2017). Objavio je jednu knjigu i tri stručna rada o problemima visokog obrazovanja u Srbiji i autor je više od 50 tekstova u dnevnim novinama i nedeljnicima u kojima je mahom pisao o uticaju obrazovanja na izgradnju građanskog društva u Srbiji. 

Govori engleski, italijanski i nemački.

Oženjen, ima jednog sina.