Preuzeto sa: n1info.rs
„U Srbiji se događa veliki broj slučajeva gde se ljudi na radnim mestima šikaniraju jer daju podršku studentima i prisustvuju protestima, a koji ostaju ‘ispod radara’. Proglas je došao na ideju da sve te slučajeve učini vidljivijim u javnosti“, kaže za N1 profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović, koji je i učesnik u inicijativi Proglas.
Proglas je najavio da će napraviti platformu koja će pomagati svima onima koji su pretrpeli pretnje, kažnjavanje ili otkaz zbog toga što su podržali studente ili učestvovali u protestima. Jovanović je kazao da se mnogi takvi slučajevi reše tek kad se za njih čuje u medijima.
„Čini nam se da u današnjem sistemu mnogo delotvornije od pravnih mehanizama, i ja sa žaljenjem to priznajem, više efekta i učinkovitosti pokazuje ako su ti slučajevi dobili medijsku pokrivenost. Čini se da tada akteri koji su skloni da šikaniraju – uzmiču“, naglasio je Jovanović u Danu uživo.
Osnovna ideja je, dodaje, da se na jednom mestu sakupe svi te slučajevi. „Da ljudi dobiju neku vrstu javne zaštite, a tamo gde je potrebna dodatna pravna podrška, mi ćemo se potruditi da te slučajeve povežemo sa nekim advokatima“, poručio je.
Na pitanje ko se može javiti Proglasu, Jovanović kaže da oni pretpostavljaju da se najveća šikaniranja dešavaju u javnim preduzećima i institucijama.
„Tamo gde se percipira da je svako istupanje građana kao slobodomislećih nešto što je zabranjeno, jer tobože radite u javnoj ustanovi, pa opet tobože treba da ste podržavalac onoga ko je trenutno na vlasti. Ali, nije isključeno da se takvi slučajevi dešavaju i na drugim radnim mestima“, naveo je Jovanović.
Slučaj bibliotekarke iz Pirota, kojoj je umanjena plata jer je sa građanima učestvovala u 15-minutnoj tišini je, kako je rekao Jovanović, prototipski slučaj šikaniranja kakav su imali na umu kada su osmišljavali tu platformu za pomoć.
„Krenuli smo od pretpostavki da toga ima dosta. Bez obzira što se vaša televizija, i još neke, trude da što je moguće više pokriju sve te slučajeve, jasno je da ne mali broj njih ostaje ispod radara. Ima suptilnih i manje suptilnih pretnji, ima reperkusija. Mene su potakle situacije u kojima su se našli neki od naših studenata, čiji su roditelji bili predmet progona na poslu – neki su poslati u penziju, neki premešteni na manje plaćena mesta. U tim primerima smo videli moguće slučajeve progona“, naglasio je Jovanović.
On je, kako kaže, uveren da će taj „jedan folder“ tih slučajeva biti poslednje što će biti zabeleženo u Srbiji. „I da se to nikad više neće dešavati, jer ono za šta se Proglas bori jeste jedna sistemska promena, a ona mora da postoji i u tom smislu da svako može da sutra zastupa sopstvena uverenja i da to ne utiče na njegov radno-pravni status“, pojasnio je.
O tome kako će ljudi moći da ih kontaktiraju, Jovanović kaže:
„Na sajtu Proglasa postavljen je jedan kratak poziv, tu je link koji vas vodi do formulara, treba popuniti osnovne podatke i jedan dokument treba da se ‘aplouduje’, to je neki osnov za tu tvrdnju da je neko politički progonjen. Na osnovu toga ćemo delati i praviti bazu ovih podataka“, rekao je Jovanović.
